O dojenju

S istorijom ne stojim baš najbolje, stoga vam ne mogu kazati koji je to vek, ali ne toliko davno planiranje porodice rešavalo se u momentu rođenja bebe, pa se tada odlučivalo da li će se dete zadržati ili ne. Ukoliko se reši da dete nije potrebno završavalo bi negde na nekom smetlištu ostavljeno da umre. Najčešće su to bila ženska deca, naravno ne u svakom slučaju.

Uzevši ovu užasnu situaciju u obzir ne može nas toliko zgranuti sama pojava dojilja u to doba. Uvek sam se pitala otkud dojilja-znajući da žena može dojiti samo kad je rodila i uskoro sam pronašla odgovor i na to  pitanje. Nakon što bi rodile dete, žene iz najsiromašnijih slojeva društva, ostavljale su svoje da ga drugi hrane nekom žutom kašom i to bi dete stoga bilo slabijeg zdravlja i odlazile kod bogatih gospođa, koje nisu smele ni u snovima dozvoliti da im se grudi opuste, da doje njihovo odojče. Prirodno, vremenom bi se vezivale za tu bebu koju doje voleći je više nego svoje rođeno. Ovim je dva put učinjen greh protiv prirode majčinstva rastavljanjem majke i tek rođene bebe između kojih, smatram, postoji organska veza.

Danas, Bogu hvala nisu tako surove životne okolnosti, pa majka ako i nema mleka ima adaptirano mleko i svoje naručje kao adekvatnu zamenu tako da i beba ima i radost slušanja otkucaja srca svoje majke poznatog još od perioda pre rođenja.

Tako da mesta za sekiraciju nema i ako vam ponestaje mleka ali se svakako valja potruditi koliko je moguće jer je to ipak najbolji način. Ono što iz iskustva znam je da su pored dovoljno tečnosti odmor i mirna glava dobitna kombinacija i moći ćete da uživate u blagodetima današnjeg vremena.

Mržnja je sama po sebi osećanje nisko i ružno,  zato čovek ponosit ne može da nosi mržnju kao što ne bi nosio na leđima džak đubreta.

Jovan Dučić

Pišite nam!

Učestvuj u kafenisanju - svoje tekstove i fotografije šalji na adresu: info@uzkaficu.com